Cornelia Ernst: Zabraniti izlazak iz zemlje protivno je načelima EU
„Nemačka je najbogatija zemlja u Evropi… Poslednjih meseci u nju je došlo 1.395 azilanata iz Srbije i 1.040 iz Makedonije, od čega je 90 odsto Roma. I kako Nemačka na to reaguje? Tako što, zajedno sa još nekoliko zemalja članica, vrši pritisak, a ja bih rekla i zloupotrebljava Evropsku uniju, preteći Srbiji i Makedoniji ponovnim uvođenjem viza. Od ovih zemalja se praktično traži da svojim državljanima zabranjuju izlazak iz zemlje, što, po mom mišljenju, nije samo protivno načelima Evropske unije, već i kršenje ugovore koje je EU potpisala sa Srbijom i Makedonijom…“
Ovo je jedan od temeljnih stavova Kornelije Ernst (Cornelia Ernst), poslanice nemačke partije Die Linke (Levica) u Evropskom parlamentu, specijalizovane za problematiku migracija, azila, kontrole na granicama, građanskih sloboda, zaštite podataka, kao i za pitanja roda i generalnog položaja romske populacije. Kornelija Ernst u Beogradu je boravila kao učesnik konferencije „Prava romskih povratnika u Srbiji – problemi, potrebe, rešenja“, koja je u organizaciji Romskog edukativnog kreativnog centra, a pod pokroviteljstvom Fondacije „Roza Luksemburg”. Kratak boravak iskoristila je i da poseti nekoliko romskih porodica. Možda i više od loših životnih uslova ljudi, na nju je utisak ostavila njihova zastrašenost da o svom položaju govore.
„Ono što sam videla, podseća na situaciju u Mađarskoj, Češkoj i nekim drugim zemljama. Katastrofalno je… Potrebne su dve strategije za rešavanje toga. Jedna u Srbiji, gde treba da se uradi mnogo toga. Druga u Evropskoj uniji, gde, pored ostalog, moramo ljudima da objasnimo kakva je situacija Roma u Srbiji, Makedoniji, na Kosovu… i da oni u naše zemlje ne dolaze da bi zloupotrebljavali sistem azila, već zato što loše žive u svojim zemljama… Ja bih volela da te dve strategije povežem.“
Uzimajući u obzir da je dotično pitanje problematično i u brojnim zemljama članicama EU, koji bi to bio zadovoljavajući standard?
– Kroz otvoren razgovor u EU parlamentu došli smo do strategije koja se može sažeti u četiri glavne tačke: 1. Obrazovanje. Potrebno ga je unaprediti, a Romi ne treba da idu u specijalne škole, što je veoma raširena praksa u velikom broju zemalja; 2. Stanovanje. Koliko je to značajno, mogli smo da vidimo i ovde… Pored toga što su uslovi za život užasni, mnogi ljudi su nam rekli da nemaju primanja i da ni sami ne znaju kako preživljavaju. Mislim da ljudi moraju da žive u gradu, gde mogu da nađu neki posao, gde deca mogu da idu u školu itd. 3. Zdravstveno osiguranje. U nekim zemljama uslovi su veoma loši, posebno za majke i decu, a pristup ustanovama nije jednak za sve… 4. Zapošljavanje. Podrazumeva se da je posao uslov da se nešto zaradi za život. Problem ove strategije jeste nepostojanje mehanizma koji bi predupredio otvoreni ili prikriveni rasizam i(li) anticiganizam. Dešava se, naime, da neke od država članica ne uzimaju od EU sredstva za poboljšanje života Roma jer rezonuju u stilu: „Romi? Za njih nam novac nije potreban…“
Na koji način mislite da je moguće stvoriti takav mehanizam?
– Ljudska prava bi trebalo da budu drugačije pozicionirana. Jer, ukoliko država članica prekrši neki od potpisanih ekonomskih sporazuma, za to će snositi vrlo konkretne konsekvence. Ukoliko, međutim, prekrši potpisane sporazume o ljudskim pravima, konsekvenci nema. To je problem. Mi, na primer, kao (EU) parlamentarci možemo da reagujemo kada je na nivou EU prekršeno pravo o slobodnom kretanju tako što ćemo vršiti pritisak. Potrebno je više pritiska i od Komisije, ali i unutar samih država.
Kako biste definisali kriterijume migracione politike u Evropskoj uniji?
– Za EU je važno šta je unutar EU, a šta nije. To je sve. Kada je Francuska deportovala Rome iz Rumunije, u EU su svi govorili: „To tako ne sme, to je kršenje EU prava na slobodno kretanje…“ Kada sam ja pitala „A šta sa ljudima sa Kosova, Kosovo je van EU?“, odgovor koji sam dobijala glasio je: „O, to je druga priča, deportacija je u tom slučaju u redu.“ Znači, iako je situacija na Kosovu mnogo gora, deportacija je u redu…
Slična je situacija i na Mediteranu – kad dolaze ljudi iz Tunisa, „to je veoma loše“ i potrebna je zato čvrsta granica kako bi se to sprečilo. Ovi primeri ilustruju podeljenost politike – unutar EU sloboda kretanja je u redu, potrebna nam je jednakost, ali ako neko dolazi izvan granica EU, to je onda druga priča. I to je sistem EU politike po pitanju migracija.
U kojoj meri takva politika ima rasni, odnosno rasistički podtekst?
– U čitavoj Evropi rasizam i nacionalizam su u porastu. To je ogroman problem. Međutim, ispod toga nalazi se još nešto – siromaštvo. Ako se pogleda karta EU posle 2004. godine, vidi se jedna sasvim druga EU. Pitanja manjina i siromaštva nisu možda ranije bila toliko važna, ali sada je to postalo mnogo vidljivije. Ima mnogo angažovanih parlamentaraca po tim pitanjima, ali po pravilu dolaze u koliziju sa Savetom. I to je jedna od tačaka problematične situacije.
Koji su mogući dometi civilnog društva?
– Jedna dobra stvar u Nemačkoj jeste upravo to što su građani veoma mobilisani protiv fašizma. Kada je u moj grad, u Saksoniji, došlo 170 Roma iz Srbije i Makedonije, stav vlasti je bio: „A to je veliki problem…“ Onda su nacisti organizovali demonstracije protiv Roma, ali pošto je tu i mnogo antinacističkih aktivnosti, organizovane su i velike demonstracije protiv nacista. Imamo pokret. Trebalo je dosta vremena i dosta diskusije u društvu da se on razvije, ali to je sada snaga za sebe. Kada je reč o Romima širom Evrope, oni nemaju dovoljno svojih organizacija ili one postojeće nisu jake. A postojanje jake organizacije je esencijalno, o čemu god da je reč. Zato su potrebni samoorganizacija, jaki ljudi, ali i snažni lideri imuni na korupciju…
Koliko je evropska ideja danas u harmoniji, a koliko u koliziji sa evropskom realnošću?
– Jedna od osnovnih ideja kada je Evropska unija formirana bila je da se stvori više balansa. To smo izgubili. Jednom prilikom američki ambasador me je upitao: „Zašto vi kao Evropljani ne možete da pričate jednim glasom.“ Odgovorila sam mu da je veliki rat bio pre samo 60 godina i da nam je sada potrebno mnogo zajedničkih koraka. U ovom današnjem vremenu izgleda mi kao da je više podela nego te uzajamnosti, kao da je evropska ideja ustuknula pred uskim nacionalističkim pogledima. To je prepreka za razvoj EU.