Neo Muyanga: Panafrička svemirska stanica
U periodu dekolonizacije Afrike, panafrička ideja je bilo sveprisutna tema. Ali kada se posle oslobođenja sve smirilo, ta ideja je izgubila na značaju. Jedna nova generacija je sada ponovo pokrenula ideju, a među njima je i Neo Muyanga, mladi intelektualni muzičar iz Južne Afrike.
– Jedna od osnovnih stvari sa panafrikanizmom je da mi u suštini ne znamo šta to označava, kaže Neo Muyanga, jedan od osnivača „The Pan African Space Station“ u Kejptaunu.
Pre 113 godina je održana prva panafrička konferencija u Londonu, a pre 53 godine je Kwame Nkrumah postao vođa za slobodnu Ganu, što je bilo uvod u politički panafrikanizam, proces koji je trajao nekoliko sledećih decenija.
Kada su rezultati izostali i kontinent postao manje ujedinjen, ideja je izašla na loš glas i označena je kao utopijska. Međutim, pokazalo se da su mnogi od nosilaca panafričke ideje manje ili više izražavali stav o tome da upravo oni sami treba da budu predvodnici novog kontinenta. Mnogi, a ne samo Muammer Gadaffi, koji nikada nije napustio retoriku o ujedinjenoj Africi.
– Do nedavno sve diskusije u Africi bile su o tome šta je ko od velikih oslobodilaca iz postkolonijalne ere rekao. Ali afričko stanovništvo mora da nađe nove načine da diskutuje. I to se već dešava. Narod počinje da postavlja nova pitanja i to sa nametljivošću koja se na kontinentu nije videla još od oslobodilačkog talasa 60-ih godina, kaže Neo Muyanga.
2008. je zajedno sa Ntone Edjabeom osnovao Pan African Space Station, web platformu za promociju kulture iz panafričke perspektive. U okviru stanice se takođe organizuju i koncerti sa umetnicima sa celog kontinenta, kao i iz afričke dijaspore.
– Kada smo pokrenuli Pass, tragali smo za eksperimentalnim muzičarima u Africi, ali nismo mogli da nađemo nijednog jedinog na internetu. Tako smo poželili da podržimo ono što smo smatrali da je interesantno. Istovremeno smo želeli da učinimo da bude manje jednostavno da se koristi reč panafrički i da se misli da to znači ovo ili ono. To nije jednostavan izraz i ne treba ga olako koristiti, kaže Neo Myanga.
To što je izraz panafrikanizam ponovo postao aktuelan sigurno ima veze i sa tim što su tokom poslednje decenije, kao nikada ranije, počele da se formiraju prave panafričke strukture. To se dešava na ekonomskom, političkom i ništa manje na kulturnom planu. Kolonijalne jezičke barijere nisu više tako neporopustljive i uz pomoć interneta, na način koji ranije nije bio moguć, može da se dođe do muzike i časopisa na celom kontinetu.
– Ono što mi želimo da se dogodi, događa se već sada. Još uvek je muzika u severnoj Africi drugačija u odnosu na jug, a muzika sa istoka se razlikuje od one na zapadu. Istovremeno, postoji jedna nit koja nas vezuje. Mi hoćemo da istražimo kakva je to nit. Mi se deklarišemo kao panafrikanisti, ne zato što znamo šta je panafrikanizam ili zato što imamo jasnu definiciju panafrikanizma, već zbog toga što želimo da povedemo diskusiju, kaže Neo Muyanga.
Lars Lovén (Om Världen)
Prevod: Milica Nikolić, Skandinavski kutak