Citat, Kapušćinski: O korupciji bogatstva i korupciji bede
(…) Postoje dve vrste korupcije: korupcija bogatstva i korupcija bede. Obično se govori o prvoj, samo o njoj, jer bogatstvo istinski demoralizuje. A korupcija bede? S njom imaju posla partizani u Latinskoj Americi. Seljak koji za pet dolara predaje na klanje čitav odred, odred koji se bori za njegovu zemlju, za njegov život.
Beda je demorališuća. Ako trećina društva živi u bedi, čitavo društvo je demoralizovano. Proizvod bede su strah i kategorički imperativ, grozničavo sanjarenje, koji imaju za cilj izvući se iz bede po svaku cenu. Ograditi se prozorima limuzine, zidom oko vile, računom u banci. Beda pritiska i plaši. Razmekšava savest i skraćuje perspektivu. Čovek razmišlja isključivo o tome šta će danas, šta će sledećeg sata ili trenutka jesti. Beda je asocijalna i nesolidarna. Gomila bednika nikada neće biti solidarna. Dovoljno je u tu gomilu baciti parče hleba i započeće tuča. Prizori bede ne interesuju ljude, ne izazivaju njihovu znatiželju. Ljudi se i nehotice odmiču od skupine bednika. Očigledno je da u bedi postoji nešto sramno, nešto ponižavajuće, nekakav žig neuspeha.
Rišard Kapušćinski: Lapidarijum
Category: Transkultura