Iz arhive: 11/9/2001 – Haos u Vašingtonu
Amerika je u panici i neverici.
Kule Svetskog trgovinskog centra, najviše zgrade u Njujorku, više ne postoje, Pentagon gori, bolnice u Njujorku i Vašingtonu su pune povređenih, broj nastradalih se ni četiri sata posle prvog avionskog udara ne spominje ni u naznakama…
Zna se da u kulama Svetskog trgovinskog centra radi četrdesetak hiljada ljudi, Pentagon je najveća administrativna zgrada na svetu i takođe ima hiljade zaposlenih, ali u američkim medijima niko se još ne usuđuje da prognozira broj žrtava i povređenih u terorističkoj akciji koja je čitav svet ostavila bez teksta.
U Vašingtonu je od 9.15 (po lokalnom vremenu) opsadno stanje – vladine zgrade su evakuisane, ulicama svaki čas prolaze vozila sa sirenama – vatrogasci, policija, specijalci i raznorazni uniformisani likovi, a
najčešci komentar koji je mogao da se čuje na ulici jeste da sve što se dešava užasno podseća na holivudske filmove katastrofe. S tom razlikom što ovaj put nema američkog predsednika da uskoči u avion i sredi loše momke, kao u “Danu nezavisnosti”.
Štavise, mnogi obični Amerikanci u Vašingtonu ovog jutra i ranog popodneva komentarisali su kako se predsednik Džordž Buš ni četiri sata posle katastrofe nije obratio naciji. Sve što se u medijima do 13.15 (po lokalnom vremenu) moglo čuti i videti od Džordža Buša bila je izjava da je reč o očiglednom teroristickom napadu.
Avionski saobraćaj je zaustavljen u čitavoj Americi, a velika frka i gužva je i na auto-putevima koji vode iz velikih gradova, pre svega iz Njujorka i Vašingtona. U Vašingtonu je i metro bio u kolapsu, ali sada, po poslednjim informacijama, počinje da funkcionise.
Iako vašingtonski starosedeoci trenutnu situaciju porede sa nekim ranijim elementarnim nepogodama i vanrednim situacijama, nešto ovako se do sada nije dogodilo i nema nikakve sumnje da ce ovaj utorak ostati zabeležen kao najcrnji dan u novijoj, a bogami i u starijoj, američkoj istoriji.
Sa grupom kolega iz Beograda, novinar “Glasa” se oko 9.15 zadesio u parku iza Bele kuće, u trenutku kada se pronela informacija da se neka frka dešava i u Stejt dipartmentu. Čitav kvart je odmah evakuisan, svi prilazi Beloj kući su odmah zatvoreni, ali slično kao i u Beogradu za vreme bombardovanja, u drugim krajevima grada, koji su udaljeni od vladinih administrativnih zgrada, nije bilo toliko haotično kao u centru zbivanja.
Ipak, pošto je proglašeno vanredno stanje, Vašington se polako prazni blok po blok, tako da i novinar “Glasa” ovog časa mora da juri u Arlington, u Virdžiniju.
(Tekst napisan u frci 11. septembra 2001. u Vašingtonu, a objavljen narednog dana u Glasu javnosti.)