Berač željeza bez političkog azila u Nemačkoj
Epizoda u životu berača željeza, film Danisa Tanovića o bosanskim skupljačima gvožđa, nekoliko puta je spominjan na stranicama Trans Europe Expresa, prvenstveno kroz tekstove Vladana Petkovića. Nove epizode u životu berača željeza nisu, međutim, više samo tema kulturnih rubrika. Glavni protagonista filma, Nazif Mujić, koji je za svoju ulogu nagrađen Srebrnim medvedom, zatražio je politički azil u Nemačkoj, ali mu je taj zahtev nedavno odbijen. Nemački mediji prate njegov slučaj i evo jednog interesantnog teksta objavljenog u listu Die Welt.
“Stare fotografije se ovih dana ponovo objavljuju u medijima: Nazif Mujić s rukama podignutim u vazduh, sa Srebrnim medvjedom u rukama. On, klasični “underdog”, bio je bolji od Jude Lawa, Matta Damona ili Shia LeBeoufa koji su takođe bili nominovani za najboljeg glumca. “Vodali su me kao medveda na lancu”, kaže Nazif Mujić danas. Ali, to je primetio tek kada se vratio u BiH. Ostali stanovnici izbjegličkog doma u Berlinu, Arapi, Čečeni i Afrikanci, čude se popularnosti porodice koja stanuje na prvom spratu. Čak je i direktor Berlinala Kosslick došao u posetu u crnoj limuzini. Razgovarao je sa Mujićem i obećao da će proveriti da li postoji mogućnost da mu se pomogne.
“Mislio sam da će nagrada pomoći da mojoj deci bude bolje, ali sve što je usledilo je veliko razočarenje”, kaže Mujić. Kada se vratio rođaci su verovali da će doneti mnogo novca. “Ti si sada bogat, pa dobio si Oskara”, govorili su mu. Srebrni medved ipak nije Oskar, niti je nagrada koja donosi novac.
A čak se ni režiser Danis Tanović od avgusta prošle godine nije više javio Mujiću. “Pri tome sam imao ideju za drugi deo filma. Na kraju krajeva bolji sam glumac od onih koji se pojavljuju u srpskim telenovelama”, kaže Mujić. Ali niko ga nije hteo kao glumca.
On nikada nije bio u zoološkom vrtu, u katedrali ili na “Ostrvu muzeja” u Berlinu. Još uvijek čuva odelo marke Huggo Boss. Ukoliko odista za deset dana bude prisutan na svečanom otvaranju Berlinalea, onda će biti jedini gost kojeg će crna limuzina pokupiti iz jednog izbegličkog doma da ga odveze na filmski festival. Samo to bi bila scena dostojna filma. Otvorila bi pitanje šta može da izazove jedan dobar, autentičan film: kompletno mešanje bogatih i siromašnih, gornjih i donjih slojeva društva, obrazovanih i neobrazovanih.
Ali, cela zabava prestaje najkasnije deset dana po završetku 64. festivala u Berlinu, jer do sada se ništa nije promenilo, uprkos intervenciji Dietera Kosslicka. 25. februara Nazif Mujić i njegova porodica gube pravo boravka u Njemačkoj. Tada mora napustiti ovu zemlju. “Ne želim nikakvo bogatstvo, samo još jednu šansu”, kaže Mujić”.
Category: Evropa, Ex Yu, Info, Prenosimo