Savamala u poslednjih nekoliko godina predstavlja pravo ogledno polje za mnogobrojne projekte, eksperimente revitalizacije, urbane regeneracije i kulturne transformacije. Često možemo čuti da ,,ovaj zapušteni i donedavno zanemareni deo Beograda postaje centar umetnosti,” da ,,umetnici oživljavaju Savamalu”, da ,,Savamala postaje kreativni centar grada” i slično. Mislimo da je vreme da skrenemo pažnju na moguće negativne posledice ovakvih planova i projekata.

Umetnost i kultura su značajni faktori urbanih regeneracija i revitalizacija još od sedamdesetih godina prošlog veka. Ono što se javljalo kao posledica, a uostalom i cilj, ovih procesa jeste rast cena nekretnina u tim kvartovima. Postavljanje potreba umetnika i kulturnih radnika (pre svega za prostorom) iznad potreba lokalnog stanovništva vodi izmeštanju najsiromašnijeg stanovništva, a kasnije i samih umetnika. Kada kvart ,,ožive”, njihovo mesto ustupa se privatnom sektoru i potrebama bogate i moćne elite koja otvara noćne klubove i trguje nekretninama.

Ovaj proces, poznat kao džentrifikacija, naravno varira od slučaja do slučaja. Ipak, svuda se pretvaranje dela grada sa siromašnijim stanovništvom u luksuzni kraj za bogatije slojeve društva predstavlja kao prirodan i logičan proces, dugo iščekivani ,,novi život”. Tako se u domaćem kontekstu džentrifikacija objašnjava kao ,,povratak kreativnih i viših srednjih klasa u centar grada, u radničke kvartove”. Ono što ovakva definicija propušta da uoči jeste da se ,,povratak” neće zaustaviti na tome, već da se ubrzo ,,vraćaju” tajkuni, šeici i drugi biznismeni koji će graditi luksuzne komplekse za sebi slične i sa malo interesovanja za kreativnu i druge klase.

Da to nije puka spekulacija sugeriše i ponovna najava razvoja Savskog amfiteatra i spuštanja Beograda na reke, kroz projekat ,,Beograd na vodi”. U svojoj najnovijoj inkarnaciji, ovaj projekat predviđa da sama obala pripadne turizmu, tačnije ,,ekskluzivnim hotelima visokih kategorija”. Nameće se pitanje šta bi, s takvim konceptom, dobili stanovnici Beograda od dugo iščekivanog silaska na reke. Verovatno manji pristup obali i teže vidljivu reku. A mnogi primeri iz sveta ukazuju i na neuspeh ovakvog razvoja u ostvarivanju boljitka lokalne zajednice, usled eliminacije nekomercijalnih sektora gradskog života.

Savamala je bila dovoljno živa i pre svih intervencija o kojima se naširoko govori. Jedina razlika je u tome što postojeći sadržaji nisu odgovarali estetskim kriterijumima i novoj vrednosnoj podeli posla, pa je došao trenutak da se oni zamene novim koji su ,,više kul” i koji najavljuju velike prilive kapitala koji se negde mora okretati. Pokazni primeri kreativnih intervencija u lokalnom kontekstu, kao što su projekat Gete instituta Urban Incubator ili uloga „Mikser hausa” i pripadajućeg festivala, jasno ukazuju na pripremanje terena za ovakav razvoj. Sliku, i to pre svega medijsku, o Savamali kao ,,kreativnom centru grada”, stvara nekolicina velikih aktera koji umetnike privremeno uvoze iz Evrope za potrebe izvođenja radova ili pak angažuju lokalne stvaraoce po eksploatatorskim uslovima uz uveravanje da će im se to što su sada deo jedne ,,velike priče” isplatiti u budućoj karijeri.

Sve i da postoje umetnici i radnici u kulturi koji dolaze u kvart s namerom da učine nešto dobro za zajednicu, njihovi motivi se pokazuju naivnim u svetlu jedinog mogućeg ishoda, a to je razvoj tržišta nekretnina. Umetnici i kreativni preduzetnici biće iskorišćeni u aktuelnim lokalnim procesima džentrifikacije. Svojim prisustvom i radom, oni pokreću procese i daju legitimitet promenama koje će se kasnije kapitalizovati izgradnjom luksuznih rezidencijalno-poslovnih kompleksa u kojima će mesta za umetnost biti samo u dizajniranim predvorjima hotela.

Sve ovo, naravno, nije samo pitanje odgovornosti umetnika koji se u srpskoj tranziciji ionako snalaze kako umeju, već pre svega pitanje politike razvoja grada, i učešća građana u njoj. Možda je baš razvoj Savskog amfiteatra, i mogućnost da Beograd konačno dočeka silazak na reku, idealna prilika da se povede široki i otvoreni dijalog o tome u kakvom gradu želimo da živimo.

Članovi kolektiva Ministarstva prostora