Lakijeva pričica: Bunjuelova osa
Pre neki dan sam u Kinoteci gledao film Luisa Bunjuela “Viridijana”. U jednoj sceni sa početka filma, don Haime i njegova nećaka, buduća časna sestra, Viridijana, razgovaraju u dvorištu njegove kuće, pored velikog kazana sa vodom. Razgovor je napet i mučan: pre nego što će se zarediti, ona je došla da ga poseti, i na njegove molbe da mu oprosti što se nije brinuo o njoj kad je bila devojčica, odgovara da to ne može učiniti, jer je sada prekasno.
Tada se nešto dešava: kamera skreće sa njih dvoje i usmerava se prema kazanu s vodom. Tamo je upao neki insekt, valjda osa, koji se koprca u vodi, očajnički pokušavajući da izbegne davljenje. Onda don Haime uzima list hartije i izvlači osu napolje, spasivši joj život.
Katkad sebi postavljam glupa pitanja. Evo jednog: da li je osa slučajno pala u vodu, pa je režiseru palo na pamet da je snimi, ili je, pak, namerno stavljena u kazan, a zatim izvađena odatle, čime je, i neznajući, postala glumac jednog filma.
Moja devojka sedi pored mene i pažljivo prati film. Da li da joj kažem o čemu razmišljam? Bolje ne. Ili ipak da?
U međuvremenu se, dakle, pojavilo novo glupo pitanje.
Vladimir Lazarević
Category: Naše priče