Flashback: “Jugoslaven u Švedskoj”, 1969. godine
Iz priručnika o pravima i dužnostima stranaca
(Objavljenog u izdanju Državnog zavoda za doseljenička pitanja)
Životni standard u Švedskoj viši je nego u većini ostalih zemalja. Švedski radnici su prema međunarodnim merilima dobro plaćeni. U švedskoj industriji prosečna bruto plata u 1967. godini za muškarce iznosila je 21.000 kr (jedna kruna = 100 ore, a jedan dinar je odgovarao vrednosti 45 ore).
Žene zaposlene u industriji ostvarile su prosečna primanja od 15.500 kr. Razlika u primanjima najvećim delom je uzrokovna time što su žene po pravilu bile lošije školovane i radile su na manje kvalificiranim poslovima.
Ta se razlika, međutim, sve više smanjuje.
Kvalifikacije, praktična znanja i pomanjkanje radne snage u znatnoj meri deluju kod određivanja visine plata. Vrhunsko tehničko i administrativno osoblje ima u proseku trostruko veća primanja od industrijskih radnika. Pomoćno tehničko i kancelarijsko osoblje ima nešto niža prosečna primanja od industrijskih radnika.
Da bi se, međutim, dobila jasna slika o životnom standardu zemlje, treba uporediti zarade sa cenama. Želi li se ustanoviti kakva je vrednost rada u nekoj zemlji, najbolje je ustanoviti koliko vremena treba raditi, da bi se zaradile najobičnije životne potrepštine.
Za litar mleka trebalo je raditi šest minuta, jer je u to vreme cena bila 1,03 kr. Međutim, da bi se kupio kilogram govedine za 17,15 kr trebalo je raditi sat i 43 minuta…
Porezi i izdaci za socijalno osiguranje, koji se odbijaju od ukupnog prihoda, bili su više nego duplo veći za neoženjene/neudate nego za oženjene/udate 1968. godine.
Stanarina je u najviše slučajeva velika stavka porodičnog budžeta. Godišnje se plaća u gradovima za moderne stanove stanarina od 50 do 125 kr po kvadratnom metru. U starijim kućama stanarine su niže.
U stanarinu su po pravilu uračunati i troškovi grejanja, voda kao i normalne popravke. Stanovi su po pravilu dobro opremljeni. Peć, instalacije za zagrevanje, garderobe, a u modernim stanovima još i kupatila i frižideri spadaju u uobičajeni standard.
Mesečna stanarina za nameštene sobe kreće se od 150 do 200 kr u gradovima i većim mestima. U najvećim gradovima može biti još skuplje. Deo preduzeća i komuna ima stambene barake u kojima stanarina varira od 125 do 165 kr mesečno.
Stambena kriza naročito je neugodna u velikim gradovima. Svako ko negde traži posao treba da se u prvom redu uveri da tamo može dobiti stan. Komunalne stambene kancelarije postoje u mnogim mestima, ali je čekanje na stan obično dugo.
Porez na prihod u Švedskoj je progresivan, to znači, porezni procenat raste kod povećanja prihoda. Na formularu poreznog zaduženja upisuju se i pojedini obavezni doprinosi, kao što je npr. Doprinos za bolničko osiguranje.
U Švedskoj se plaća, takođe, i porez na imovinu. Postoje i indirektni porezi, pre svega porez više vrednosti. Na automobile, alkoholna pića, duvan i bezin obračunavaju se još posebni porezi.
Veliki deo poreza odlazi na socijalne izdatke, a naročito se zaštićuju osobe sa nižim primanjima. Socijalna davanja iznosila su 1967. godine 2.578 kr po stanovniku.
Category: Naše priče