Dragan Jovanović: Srpska kultura je dekadentna
U okviru ciklusa predavanja o popularnoj kulturi u SKC-u, Dragan Jovanović održao je predavanje o rok kulturi i njenom uticaju (u proteklih 50 godina) na savremeni dizajn (od grafičkog, modnog, medijskog do industrijsko – tehnološkog), scenski performing i prakse body arta. Pošto je tema više nego intrigantna, Dragan Jovanović latio se pera i napisao knjigu “Svako mora da ima fantaziju”, o relacijama i prožimanjima između rok kulture i elitne, popularne i masovne kulture. Knjiga izlazi u junu 2014. godine, ali da ne bismo kao na žeravici goreli od nestrpljenja, morali smo da popričamo sa Draganom već sad.
Kao logično, prvo se nametnulo pitanje: šta je rok kultura i kako utiče na druge umetnosti?
Najjednostavnije rečeno, rok kultura je kulturna forma, svetonazor i niz umetničkih praksi koje su nastale 60-tih godina 20. veka i izvršile ogroman uticaj na popularnu kulturu, masovnu kulturu i elitnu, visoku kulturu. Danas su jezik, estetike, osećajnost, umetničke prakse, kreativni postupci i pogled na svet rok kulture preuzela i integrisala u svoje žanrove popularna i masovna kultura, odnosno tzv. kulturna industrija. Jednom rečju, rok kultura se hibridizovala, prelila u druge pop kulturne forme i danas postoji u autentičnoj formi samo kao format specifične, ekskluzivne, andegraund subkulture, umetnosti i životnog stila, što je bila i na svom početku.
Prema Draganovim rečima, kultura je danas sve, događa se svuda i pod velikim je uticajem modernih tehnologija.
Savremeni način komuniciranja, tehnologija i mediji preuzeli su elemente, forme, jezik i stilove visoke kulture i pretvorili ih u industrijske proizvode koji su dostupni svima. Od ishrane, načina odevanja, stanovanja, zadovoljstva u slušanju muzike ili gledanju filmova, do putovanja ili sporta – sve je prožeto značenjima, emocijama i zadovoljstvima koje spadaju u popularnu kulturu.
Dragan je bio urednik i super časopisa “Pop kult”, u kom je pratio tzv. kontrakulturu.
Kontrakultura je sve ono što je subverzivno i kritičko spram klišea, stereotipa, kiča i ideoloških poruka koje proizvodi mejnstrim kultura čija je pak funkcija da nadzire i “estetizuje” interese i politike nacionalnih oligrahija.
Internet je danas prozor u svet. Šta vidimo kroz taj prozor?
Vidimo sve što je ranije bilo teško dostupno. Ali, vidimo ono što sami želimo. Internet je velika i fantastična mogućnost za obrazovanje, komunikaciju i individualnu umetničku i kulturnu produkciju.
A kako pop kultura zadire i u sferu političkog života (što je u srpskom slučaju mnogo izraženije nego u svetu, ako izuzmemo Kenedija i Merlinku)), izgleda da se “tradicionalna politika transformisana u pop-kulturnu politiku”.
Poprište političkog inženjeringa danas se nalazi u sferi popularne kulture, advertajzinga i masovnih medija. U tim oblastima se kreiraju društvene vrednosti, politički stavovi i oblici ponašanja. I srpski političari se trude da budu pored popularnih zvezda muzičke estrade, medijskog treša i sporta a ne u društvu naučnika, umetnika i intelektualaca.
Ko su nekada bili kreatori kulturne scene Srbije, a ko je to danas?
Oni koji su upravljali i nadzirali kulturnu scenu Srbije uvek su bili pripadnici političke klase. Nekada su oni imali interes da kulturne paradigme ne budu prizvodi masovne i folk kulture. Danas je situacija drugačija. Politička klasa Srbije deli i konzumira najniže forme masovne, treš kulture i jeftine medijske zabave. Zato su procenti izdvajanja novca za kulturu, nauku i obrazovanje iz državnog budžeta Srbije upadljivo najniži u Evropi.
A da li mi danas imamo više slobode, s obzirom na dostupnost informacija?
Apsolutno. Što više informacija, više slobode. Različiti pogledi i definicije realnosti su uslov svake slobode.
I u tom smislu, šta je mejnstrim? Šta je subverzija? Šta je margina?
Ako se misli na Srbiju, mejnstrim kultura je hibrid, narodnjačke, masovne, klerikalne, pornografske i primitivne pseudo-neo-liberalne popularne kulture. Subverzivne kulturne forme otpora tom frankenštajnovskom modelu nalaze se – u odnosu na oficijelnu javnu scenu – na društvenoj margini. Na svu sreću internet i društvene mreže su novi prostor, medij i područje borbe.
Ko su lideri intelektualnog sveta?
Svi oni intelektualci, umetnici, teoretičari, naučnici, student… koji se svojim delom suprotstavljaju nasilju, kulturnom propadanju, proizvodnji mržnje, isključivosti, pohlepe, sadizma i opstoj provincijalizaciji i mentalnom sklopu čopora.
Endi Vorhol je bio…
Umetnik koji je napravio tzv. američki rez. Dekonstruisao je čitavu prethodnu umetničku tradiciju, prosvetiteljstvo i revolucije i transformisao industrijske proizvode i estetiku njihovog oblikovanja u umetnost novog doba razumljivu svima.
Merilin Monro je…
Ikona popularne kulture i muških fantazija sredine 20. veka, kao što su to bile pre nje Kleopatra, Marija Antoaneta, Sara Bernar, Marlena Ditrih, Greta Garbo…
Pank je…
Pobuna protiv sistema u kojoj pankeri preuzimaju na sebe mržnju i bes malograđana, licemera, rasista svih vrsta i iskvarenih političara da bi im pokazali ko su i kakvi su. Strategija kojoj su tokom istorije pribegavali svi veliki pobunjenici i otpadnici.
Kako vidite danas kulturnu scenu/situaciju u Srba?
Kulturni kolaps i propadanje. Verovatno najdekadentniji period u savremenoj nacionalnoj istoriji.
Vaša omiljena rečenica (o kulturi)…
Svako mora da ima fantaziju (Endi Vorhol).
Zorana Šokorac
Izvor: www.prva.rs